Kamen

Bili smo gladni. Kum Mišo me verovatno mrzeo jer sam pred odlazak u kanjon reke Komarnice za nas trojicu spakovao hranu koja se sastojala od okrajka hleba i jedne paštete. Ja sam bio mamuran, pa me nisu pogađale njegove jadikovke, jer su ih zaglušili čekići koji su mi odzvanjali u glavi. Zoki i ja smo se odvalili u Dvorištu, kafiću na Žabljaku. Priprema je bila domaća loza u koju sam ja greškom sipao sok od limuna u prahu kad smo se povlačili pod naletom kiše u Valovitom dolu. Nismo je bacili, već smo je popili od muke, onako slatku, sa mirisom limuna. Dok smo popravljali taj greh Prvijencom na borovim klupama Dvorišta, Mišo, trezvenjak, najveći entuzijasta kad je pešačenje u pitanju, nagovorio nas je da ujutro rano krenemo sa planinarima Pobede koji su krenuli na Škrčka jezera, a deo puta, jako blizu izvora reke Komarnice, su išli autobusom. (Dalje)

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.